Од давнина, женама су били посвећени стихови, слике, музика, и све оно чиме су се могли описати њихови ликови. Ликови без којих не постоји духовност и сам живот. У словенској традицији, ти ликови носе у себи родиље из свете свите Рода. Ликови чувара Рода. Свети ликови за сваког родноверног.
Жена, ако је посматрамо са становишта хришћанства, то је истински симбол народног веровања. Она је плодородна сила, суштина трајања Рода. Нисмо случајно баш женске ликове увидели у појмовима Мајка Земља и Мајка Природа . Та женственост нас нераскидиво веже са појмом Родна Земља, што посебно проналази одзив у духовној суштини родноверја. Понижавајући однос ка карактеру жене, скривеном под марамама и фереџама - у монотеистичким погледима, са становишта родноверја, сматра се као омаловажавање природног достојанства жена. Чак и монотеист, противречи погледима који су му наметнути, јер је сам плод жене, и рађајући се, тиме отелотворује политеистички модел Универзума. Стога, у савременој фази, у родноверју је веома битно повратити жени статус који јој с правом припада – статус чувара Рода.
Свима нам је познат обичај даровања цвећа жени, обичај који је очуван у нашој традицији од давнина, који носи у себи свакодневни ритуал жртвоприношења жени. Дарујући животну енергију цветова, мушкарци самим тим изражавају своје поштење вољеној жени, у којој су они пронашли лик Богиње Љубави – Ладе. Тај божански лик толико је вишестран – као и сама жена, која дарује мушкарцу и жива сећања и узвишена осећања, и бесане ноћи, а понекад, и лишава живота.
Лада је суштина сваке жене. Она доводи у ред везу међу рођацима и блиским људима, и неће се пронаћи на свету жена, у којој не би била оваплоћена та веза. Та веза је исконска, и наставња се, не само током целог живота, већ и после смрти, јер љубав не умире са човеком, већ остаје са нама – заувек.
У родноверју, живот доноси Родиља (Рожаница) – Жива, а Лада преноси душу умрлог к рођацима и блиским људима, директно у тој вези. То противречи хришћанској алтернативи Раја или Пакла, међутим, у родноверју, као при рођењу, као и после смрти, пут је један – пут своје породице, свог Рода.
Да, данас је веома апсурдно веровати, да ће после смрти настати некакве фантастичне промене, али, сада говоримо само о вези међу родним људима, које вечно вежу ужад љубави и родства, чијим отелотворењем се у родноверју поштује жена.
Жене – Родиље (Рожанице), у родноверју имају посебан значај, и за многе није тајна, да при порођају жена практично долази на ивицу живота и смрти, када се, за време рађања детета, појаве разне референце. Таква појава, објашњава се као продирање Родиље у други свет, где она и проналази душу за своје чедо, које је спремно да ускоро направи свој први уздах, то јест да стекне дух. Овде опет не можемо избећи помињање хришћанске дужности - „крштења“, тобоже формирања под покровитељством Бога, што опет противречи ономе што произилази из рођења. У родноверју, сама Родиља (Рожаница), рађајући даје свом детету духовност и покровитељство свог Рода.
У лицима Родиља(Рожаница) из Родноверја можемо сазнати буквално све каратктерне црте жена. Тако да, поред већ горе споменутих Богиња (Лада и Жива), ту су и ликови дивне – Диве, радосне – Раде, даровне – Дане, и још карактеристике Доље, Карне, Морене, и многих, многих других... Све њихове особине се у овом или оном степену одражавају у караткеру сваке жене. То је још једна карактерна особина родноверја – где жена која негује, проналази лик Богиње Леле. Она је кћи Ладе, и у њену част је назван родноверски дан жена! Лела даје свету милошту и нежност, коју упознајемо још од детињства, па кроз цео живот. Све је то божанско и својствено целом универзуму, јер су те природне појаве укорењене у наш свет, захваљујући женама.
Дарујући своја осећања, жена даје нашем свету лепоту, љубав, нежност и свим оним чиме је њу даровала Природа. Род је даровао жене посебном осећајношћу, како би њихова оштроумност и дубока духовност могла схватити, да „само јака личност може створити добро“, јер само је добар човек способан да открије и уништи зло! А толико је тога сакривено у причама наших предака – које доносе глас о женама које су узимале оружје у своје руке и излазиле на поље битке заједно са мушкарцима. Или приче, када су жене ишле уз војску, како би подржале мушкарце духом и ослободиле их од мисли одступања, јер замислите само срамоту мушкарца, који није могао да заштити жену. Треба поменути и лик „Жене са маљем“, својствен само словенској жени. И све то налази одјек у лику жене у родноверју, где је она способна да открије, не само скривена осећања, него и мирисе које не могу осетити мушкарци, а значајни су за жену. Такође, магијске способности наслеђују се по женској линији, а мушкарци их само могу стећи.
Све што нам је непознато, и све, што је већ извесно, рађа се захваљујући вези Родиље са Родом, то јест жени у родноверју, јер то и јесте живот.
С најлепшим жељама свим женама словенског рода!http://www.glaspredaka.com/
